Kako preboleti???Svako bude ostavljen,povredjen...Ali kako prevazici kada se to desi?Kako krenuti dalje?Kako zaboraviti tu osobu,kao da i nije usla u vas zivot,a voleli ste nizmerno i cini vam se da vam je ceo zivot propao?
+3
Rugalica jezicara
nbgbbc
Good_witch
7 posters
Kako preboleti?
Good_witch- Admin
- Seks :
Broj poruka : 298
Datum upisa : 10.08.2010
Godina : 50
Lokacija : Kragujevac
nbgbbc- Admin
- Seks :
Broj poruka : 161
Datum upisa : 10.08.2010
Godina : 55
Lokacija : Nbg
Nemam pojma.A i iskreno mi je malo muka visse od tema vezanih za ljubav po forumima.Zar smo toliko otkinuli pa odgovore trazzimo po forumima.Eh gde su ona divna vremena kad su se takvi "problemi" ressavali sa prijateljima gledajuci jedni druge u occi.Missljenja sam da je svaka veza unikatna pa samim time i razlaz ako do toga dodje.U tom trenutku jedva mozze da te razume neko tebi blizak.Prijatelj koji tebe poznaje,nju takodje i vechi deo faza vasse veze.Kako mozze moje iskustvo nekom pomochi.Ono je samo moje.Recimo ostavila me cupi koju sam voleo jer nije mogla da istrpi moja neka ludila.Ne bitno koja i kolika.Ili je ona kriva.Ssta god.Uglavnom bitno je da je dosslo do te situacije razlaza i moj izlaz iz toga.Glupost.Kako nekom mozze da koristi moje iskustvo.Da ne ulazim u to u kolikom procentu ljudi lazzu.Izmissljaju.Lecce neke frustracije i komplekse.Moje je missljenje da se takve teme(o ljubavi)forsiraju jer smo se svi mi koji visimo po forumima otudjili od realnog sveta.I ovo bi trebala da nam bude neka vrsta zamene.Umesto prijateljskog razgovora occi u occi ja ccitam iskustva ljudi koji se kriju iza tastature.Moram priznati da retko se bavim tim temama ili ako se bavim,radim to na neki ironiccan naccin.Neko bi rekao da provociram.Moguche.Zassto to radim?Mislim da sam odgovorio u tekstu na to pitanje.
Poslednji izmenio nbgbbc dana Ned Sep 19, 2010 3:23 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Good_witch- Admin
- Seks : Broj poruka : 298
Datum upisa : 10.08.2010
Godina : 50
Lokacija : Kragujevac
E dragi moj bbc na zalost ta divna vremena ostala negde u proslom veku kada nije ni postojalo virtualnog sveta ,ni prijateljstva preko neta a ni takvih ljubavi...Slazem se sa tobom da je svaka veza posebna na svoj nacin ali ovde smo da razmenimo neka svoja misljenja ili iskustva u slicnim situacijama.Mozda ne moze puno pomoci necije iskustvo na pravi nacin jer svi imamo neko svoje gledanje na pojedine situacije.Ali misljenja sam da mozda se neko pronadje u nekoj situaciji i onda iz necijeg iskustva ili misljenja dodje i sam do nekog resenja kako se postaviti u datom momentu....
P.S.Joj za mene kazu da imam ledeno srce koje treba otopiti ali sreco sta je sa tvojim da li ono zapravo zna sta znaci prava ljubav??
P.S.Joj za mene kazu da imam ledeno srce koje treba otopiti ali sreco sta je sa tvojim da li ono zapravo zna sta znaci prava ljubav??
Rugalica jezicara- Bronzani clan
- Seks : Broj poruka : 100
Datum upisa : 18.08.2010
Godina : 39
Lokacija : lazarevac
Ko od nas nije voljeno izgubio? Mislim da nema takvih,al nema ni onih koji nisu preboleli,jer...sve se moze kad se hoce!Sigurno je da u pocetku to deluje nemoguce,al onda kasnije vremenom kada vidimo da nam je smeh zamenio suze,da se ne trzamo na pesme koje su nas podsecale na tu osobu,da pocinjemo da primecujemo neke druge oci oko nas tada shvatamo da smo preboleli.Kad i kako? Nije bitno,vaznije je to da postanemo svesni da svaki gubitak boli,ali se moze preboleti ako smo dovoljno razumni,nesebicni i realni... 
guardian_angel- Admin
- Broj poruka : 162
Datum upisa : 16.09.2010
Sve to lako zvuči!
Treba samo preboleti i proći će,biće bolje....
Ali kako??
Kako da se zaboravi ,kada je to u tebi i izgara te?
Nemojte pomisliti da sam ja u tom problemu, mada sam bio kao i svi!
Ali baš bih voleo da vidim neko konkretno objašnjenje!
Treba samo preboleti i proći će,biće bolje....
Ali kako??
Kako da se zaboravi ,kada je to u tebi i izgara te?
Nemojte pomisliti da sam ja u tom problemu, mada sam bio kao i svi!
Ali baš bih voleo da vidim neko konkretno objašnjenje!
Rugalica jezicara- Bronzani clan
- Seks : Broj poruka : 100
Datum upisa : 18.08.2010
Godina : 39
Lokacija : lazarevac
Evo pivce pokusacu ja da objasnim...Zaboraviti sigurno ne,bespotrebno je i truditi se da nesto zaboravimo,ali mislim da je vredno truda dati svoj maximum da nas secanja na nekog ili nesto ne bole....Kako? Kao i sve teske trenutke u zivotu,prebolecemo samo uz nama drage ljude,pozitivne ljude i uz nesto sto nas cini srecnima,e sad da li je to slusanje muzike,setnja,razgovori,izlasci,ili sta vec..na nama je da odlucimo da li cemo se zatvoriti u 4 zida i jaukati nad teskim zivotom ili cemo izaci i videti da od svakog goreg postoji jos gore....
good sorcerer- Moderator
- Seks : Broj poruka : 147
Datum upisa : 24.09.2010
Godina : 53
Lokacija : zimbabve
Nikada nisam imao ovaj problem jer nikada nisam bio ostavljen pa nisam kompetentan da komentarisem za sada je tako ko zna mozda me strefi 
dreamer- Korisnik
- Seks : Broj poruka : 37
Datum upisa : 17.08.2010
Tesko je dati recept"kako preboleti"...Svi smo bili barem jednom u takvoj situaciji...ne znas sta ces sa sobom, mislis da je sve propalo...da je sve izgubljeno...ne zivi Ti se...nista vise nema smisla...E...tada sebi pokazujes ko si ...koliko vredis i koliko mozes...To je ta konketna situacija...gde moras da pokazes" od kakvog si materijala sagradjen ",koliko si sazreo u zivotu i kolika je Tvoja moc procene situacije u kojoj se nalazis...Polazim od sebe...uglavnom znam kako funkcionise Moje bice...jak sam i dobro podnosim psihicki bol,ali se trudim da to traje vremenski sto krace...Bitno je sto sveobuhvatnije sagledati situaciju u kojoj se nalazis i da sam sebi postavis neku tacku ispod koje neces ici...Znaci...nema magicne formule...ovo je samo Moj pokusaj da nesto kazem na ovu zaista sjajnu temu...
AFRODITA- Korisnik
- Seks : Broj poruka : 12
Datum upisa : 14.05.2011
Godina : 38
Lokacija : Grčka
Tako kazu da vreme leci sve. To je tacno ali samo
donekle...Reci se gomilaju u mojim mislima i srcu. Bili smo u onim godinama gde
se zivot tek upoznaje u kojima se uci sta je uspon a sta pad. Secam se naseg
prvog sastanka ja sam bila zbunjena a on je bio lud. SALIM SE! Ja sam bila
zbunjena ali ti nisi bio lud. Ti si bio slobodan ili si samo tako izgledao.Od
samog pocetka si se prema meni ponasao otvoreno kao da me vec dugo poznajes.
Oduvek sam mastala da ce moji snovi posati stvarnost. Bila sam samouverena i
odlucna. Nisam znala da je ZIVOT za mene pisao drugu pricu.Vreme je progutalo u
jednom zalogaju moje snove, moju ljubav i odjednom prolom oblaka, potoci
suza...KAKO MI JE SAMO NEDOSTAJAO, ZELELA SAM GA KRAJ SEBE OKRECEM SE OKO SEBE
ALI NEMA GA. Oci mi se pune suzama a usne tiho izgovaraju: "NE NEMOGUCE"... Uzalud
su bila sva moja razmisljanja vreme je opet ucinilo svoje i oteralo taj dan. U toj borbi sam znala da
mi niko nece pomoci, jer niko nije bio za nas. Suza suzu stise kao kisa koju
sam gledala na prozoru svoje sobe.Vise nije bilo nade u meni izgubila se. Molila
sam da mi se produzi jos koji dan, jos malo vremena ali nije bilo
vremena...Otkinut je deo mene. Prestalo je i vreme da postoji za mene. Postojao
je samo ogroman bol koji me je gusio, kidao me, lomio mi srce i unistio snove. Gledala
sam njegove slike i plakala. PLAKALA SAM ZELECI DA KROZ SUZE ISPLACEM SVU SVOJU
LJUBAV KOJU OSECAM PREMA NJEMU DA U MENI NISTA VISE NEOSTANE. Ali moja ljubav
je i dalje ostala ista. Prolazili su meseci prosla je i godina i vise a za mene
spoljni svet nije postojao. Malo sam i pricala ponekad i to vrlo retko. Pisala
sam o svome bolu, strahovima mislila sam na njega svake noci, svakog minuta, svakog
sata, on je bio prisutan u svakom retku mog zivota kao senka pratio me njegov
lik iz dana u dan iz godine u godinu. Svih ovih godina on traje u mojim
mislima...Moj DNEVNIK...
Mislila sam da ce vreme izbrisati zelju za njim.Da ce ga dani koji su iza
mene isrgnuti iz mog srca. Ove noci secanje mi opet donosi njegov lik i njegove oci
me prate...Gdje je sad? Dali zna da mislim na njega? LJUBAVI gdje si dali si
ziv znaj da cu te zauvijek voleti u tome me nece spreciti...Dosta je vremena
vec proslo. Svaki dan mi je pocinjao secanjem na tebe a zavrsavao da mi dodjes u san. Svaka
noc usnula sa tvojim imenom na usnama. Mnoge sam zore otvorenih ociju docekala,
mnogo je suza obrazima mojim poteklo.Ni glas o tebi necujem. Mnoge cu ja zore
jos budna docekati i jos mnogo ce suza obrazima mojim poteci. Neznam dali cu te
videti ikada vise i dali ce se pogledi nasi nekad srestii neznam sta mi naredno
vreme jos nosi, koliko jos tuzni dana i noci...Nemam pravih reci da opisem bol
koji me proganja. Pisem da bar malo olaksam dusu, prevelik je za mene ovaj
teret koji nosim. Volim ga jos uvek! Nedostaje mi! Zaboravicu ga! Moram! Zelim
da podjem dalje na nove puteve, da zaboravim njegovo ime. Hocu li uspeti? Niko me nije razumeo svi
(prijatelji) svi su govorili:" Proci ce ti si ispravno postupila, videces
neces se kajati". Mrzela sam tu recenicu.Tako je bolelo cak me i secanje
na taj bol tera da se najezim. Plakala sam presavijala se u svome bolu.Tek posle
tih godina tek tad sam bila suvise umorna od svega, nade, cekanja da dodje da
kaze da je to bio samo ruzan san.Vremenom su i rodbina i prijatelji prestali da
mi se obracaju kao bolesniku a ja sam pocela da izlazim bez staha da svi oko
mene zele da mi naude i tako je proslost zamirala. VRIJEME LIJECI SVE ALI IPAK
SAMO DONEKLE A STA KAD SECANJA OPET POZOVU......
donekle...Reci se gomilaju u mojim mislima i srcu. Bili smo u onim godinama gde
se zivot tek upoznaje u kojima se uci sta je uspon a sta pad. Secam se naseg
prvog sastanka ja sam bila zbunjena a on je bio lud. SALIM SE! Ja sam bila
zbunjena ali ti nisi bio lud. Ti si bio slobodan ili si samo tako izgledao.Od
samog pocetka si se prema meni ponasao otvoreno kao da me vec dugo poznajes.
Oduvek sam mastala da ce moji snovi posati stvarnost. Bila sam samouverena i
odlucna. Nisam znala da je ZIVOT za mene pisao drugu pricu.Vreme je progutalo u
jednom zalogaju moje snove, moju ljubav i odjednom prolom oblaka, potoci
suza...KAKO MI JE SAMO NEDOSTAJAO, ZELELA SAM GA KRAJ SEBE OKRECEM SE OKO SEBE
ALI NEMA GA. Oci mi se pune suzama a usne tiho izgovaraju: "NE NEMOGUCE"... Uzalud
su bila sva moja razmisljanja vreme je opet ucinilo svoje i oteralo taj dan. U toj borbi sam znala da
mi niko nece pomoci, jer niko nije bio za nas. Suza suzu stise kao kisa koju
sam gledala na prozoru svoje sobe.Vise nije bilo nade u meni izgubila se. Molila
sam da mi se produzi jos koji dan, jos malo vremena ali nije bilo
vremena...Otkinut je deo mene. Prestalo je i vreme da postoji za mene. Postojao
je samo ogroman bol koji me je gusio, kidao me, lomio mi srce i unistio snove. Gledala
sam njegove slike i plakala. PLAKALA SAM ZELECI DA KROZ SUZE ISPLACEM SVU SVOJU
LJUBAV KOJU OSECAM PREMA NJEMU DA U MENI NISTA VISE NEOSTANE. Ali moja ljubav
je i dalje ostala ista. Prolazili su meseci prosla je i godina i vise a za mene
spoljni svet nije postojao. Malo sam i pricala ponekad i to vrlo retko. Pisala
sam o svome bolu, strahovima mislila sam na njega svake noci, svakog minuta, svakog
sata, on je bio prisutan u svakom retku mog zivota kao senka pratio me njegov
lik iz dana u dan iz godine u godinu. Svih ovih godina on traje u mojim
mislima...Moj DNEVNIK...
Mislila sam da ce vreme izbrisati zelju za njim.Da ce ga dani koji su iza
mene isrgnuti iz mog srca. Ove noci secanje mi opet donosi njegov lik i njegove oci
me prate...Gdje je sad? Dali zna da mislim na njega? LJUBAVI gdje si dali si
ziv znaj da cu te zauvijek voleti u tome me nece spreciti...Dosta je vremena
vec proslo. Svaki dan mi je pocinjao secanjem na tebe a zavrsavao da mi dodjes u san. Svaka
noc usnula sa tvojim imenom na usnama. Mnoge sam zore otvorenih ociju docekala,
mnogo je suza obrazima mojim poteklo.Ni glas o tebi necujem. Mnoge cu ja zore
jos budna docekati i jos mnogo ce suza obrazima mojim poteci. Neznam dali cu te
videti ikada vise i dali ce se pogledi nasi nekad srestii neznam sta mi naredno
vreme jos nosi, koliko jos tuzni dana i noci...Nemam pravih reci da opisem bol
koji me proganja. Pisem da bar malo olaksam dusu, prevelik je za mene ovaj
teret koji nosim. Volim ga jos uvek! Nedostaje mi! Zaboravicu ga! Moram! Zelim
da podjem dalje na nove puteve, da zaboravim njegovo ime. Hocu li uspeti? Niko me nije razumeo svi
(prijatelji) svi su govorili:" Proci ce ti si ispravno postupila, videces
neces se kajati". Mrzela sam tu recenicu.Tako je bolelo cak me i secanje
na taj bol tera da se najezim. Plakala sam presavijala se u svome bolu.Tek posle
tih godina tek tad sam bila suvise umorna od svega, nade, cekanja da dodje da
kaze da je to bio samo ruzan san.Vremenom su i rodbina i prijatelji prestali da
mi se obracaju kao bolesniku a ja sam pocela da izlazim bez staha da svi oko
mene zele da mi naude i tako je proslost zamirala. VRIJEME LIJECI SVE ALI IPAK
SAMO DONEKLE A STA KAD SECANJA OPET POZOVU......