Upala bubrega
Pijelonefritis ili upala bubrega, je ozbiljna bakterijska infekcija bubrega koja može biti akutna ili hronična.
Jedna od najčešćih bolesti bubrega, akutni pijelonefritisje iznenadna upala bubrega, koju uzrokuje bakterija. Pre svega jepogođena crevna oblast i bubrežna karlica ili nešto ređe bubrežnetubule.Hronični pijelonefritis je trajno zapaljenje bubrega koje možeostaviti ožiljak na bubrezima i može voditi do hroničnog oštećenjabubrega. Ova bolest bubrega je najčešća kod pacijenata koji imaju predispozicije da im se vrati akutni pijelonefritis.Uzroci upale bubrega
U ubedljivo najvećem broju slučajeva, upalu bubrega izazivabakterija koja dolazi spolja i putuje kroz urinarni sistem kroz uretrudo bešike, i na kraju iz bešike do bubrega. U tom slučaju je poznatakao rastuća infekcija. Ovo može objasniti zašto žene, čija uretra jekraća i bliže analnom otvoru, potencijalno izvoru bakterija, imajučetiru puta više zastupljenu infekciju bubrega nego muškarci.Postoji i verovanje od strane doktora da se, ponekad, u mnogo ređembroju slučajeva, bakterijska infekcija koja izaziva pijelonefritis možerazviti i u drugom delu tela, a zatim putem krvi doći i do bubrega.Protok mokraće u suprotnom smeru, tj. unazad, je poznat kao refluksi može biti uzrokovan anatomskim defektom ili opstrukcijama. U prvomslučaju, umesto čvrstog kapka koji razdvaja bešiku i ureter, postojiširoki otvor. Za vreme mokrenja dolazi do kontrakcija bešike, pa urinumesto u jednom smeru, teče u oba smera, ka spolja – kroz uretru i kaunutra kroz uretere (mokraćne kanale koji spajaju bešiku sa bubrezima).Ovaj defekt nije lako ispraviti, a oni koji ga imaju, su izloženičestim infekcijama.Opstrukcije koje uzrokuje refluks kod žena, su obično u formi suženja, ili ožiljka na tkivu, nastale od infekcije ili upale uretre.Kod mladih ljudi, ovakva suženja se javljaju ređe i obično su posledicapolno prenosivih infekcija. Kod starijih ljudi, prostata je čestoodgovorna za prepreke koje ometaju pravilan tok urina.
Refluks može biti uzrokovan stavljanjem katetera ili instrumenata, kaošto su cistoskopi zarad dijagnoze ili lečenja. Stavljanje bilo kogstranog tela u oblast gde postoji opstrukcija, nosi mnogo rizika odinfekcije koja će biti još teža za lečenje.Simptomi upale bubrega
Bez obzira na uzrok, simptomi akutnog bakterijskog pijelonefritisasu obično isti. Prvi simptomi su obično drhtaji, prožimanje drhtavicekroz celo telo, uz pratnju visoke temperature i bola zglobovima imišićima, uključujući i bol u bokovima. Moguće je da simptomi uopšte neskrenu pažnju na bubrege.Nastala situacija može biti posebno zbunjujuća za decu, kada visokatemperatura može iznenada doneti mentalnu blokadu ili promenu mentalnogstanja, ili kod starijih, gde visoka temperatura može rezultiratizbunjenošću, ili infekcija može biti maskirana bolovima.Mogu se javiti iritirajući simptomi: (bol koji peče tokom mokrenja, potreba za neodloložnim mokrenjem, ili učestalo mokrenje).Kod akutnih infekcija, simptomi se razvijaju ubrzano, prvo seprimećuje visoka temperatura, posle koje obično usledi promena bojemokraće, a zatim osetljivost u boku. Kako se upala bubrega razvija,javljaju se i bol, gubitak apetita, glavobolja i svi standardni znaciinfekcije se razvijaju. Ovakva vrsta bola u bubregu se razlikuje odgrčeva u stomaku, kao posledica kamena u bubregu, po tome što sukontinualni i ne javljaju se u talasima, ostaju u jednoj tački ipogoršavaju se ukoliko se odoba kreće.Pacijenti sa hroničnim pijelonefritisom mogu imati akutne infekcije,pri čemu ponekad nema simptoma, ili simptomi mogu biti tako blagi daprođu neprimećeni. Ovo sa sobom nosi rizik da zapaljenje moženapredovati polako i neprimećeno tokom mnogo godina, sve dok ne dođe dopropadanja koje uzrokuje prestanak rada bubrega. Zato, hipertenzija(visoki krvni pritisak) ili anemija ili simptomi koji su povezani sainsuficijencijom bubrega, mogu biti prvi indikatori nevolje. Nažalost,kad se to desi, možda je već došlo do nepovratne štete.Dijagnoza
Vaš fizijatar će uzeti medicinsku istoriju, uraditi fizički pregled,i preporučiti testove među kojima će verovatno biti analiza krvi ikultura krvi, analiza urina, urinokultura i verovatno ultrazvučnastudija bubrega.Lečenje bubrega
Terapija antibioticima koja će se prepisati zavisi od konkretnogmikroorganizma kojim je telo inficirano, koji se utvrđujeurinokulturom. U slučaju kada mikroorganizam ne može bitiidentifikovan, lečenje bubrega se obično sastoji od širokogspektra antibiotika. Simptomi mogu nestati posle nekoliko dana lečenjaantibioticima. Iako urin postaje sterilan u roku od 48 sati do 72 sataod početka terapije, takva terapija traje 21 dan.Pacijentima sa opasnim infekcijama ili faktorima komplikacije možebiti potrebna hospitalizacija, makar na počeku lečenja. Kod nekihpacijenata, može biti neophodna hirurška operacija da bi se uklonilesmetnje ili ispravile anatomske anomalije.Terapija koja sledi posle operacije, uključuje uziimanjeurinokulture tokom nekoliko nedelja posle završetka uzimanja lekova,kako bi se eliminisala mogućnost opstajanja infekcije.Pacijenti koji su u visokom riziku od vraćanja infekcije urinarnogtrakta i bubrega, kao što su oni koji duže koriste Folijev kateter,zahtevaju dugoročnu terapiju posle operacije.Šta pitati doktora u vezi upale bubrega?
U nekim slučajevima, upala bubrega može biti sprečena pravovremenimprepoznavanjem i lečenjem manjih urinarnih infekcija koje, ako se neleče, mogu uznapredovati u ovo, mnogo opasnije stanje.
Pijelonefritis ili upala bubrega, je ozbiljna bakterijska infekcija bubrega koja može biti akutna ili hronična.
- Upala bubrega
- Simptomi upale bubrega
- Lečenje bubrega
Jedna od najčešćih bolesti bubrega, akutni pijelonefritisje iznenadna upala bubrega, koju uzrokuje bakterija. Pre svega jepogođena crevna oblast i bubrežna karlica ili nešto ređe bubrežnetubule.Hronični pijelonefritis je trajno zapaljenje bubrega koje možeostaviti ožiljak na bubrezima i može voditi do hroničnog oštećenjabubrega. Ova bolest bubrega je najčešća kod pacijenata koji imaju predispozicije da im se vrati akutni pijelonefritis.Uzroci upale bubrega
U ubedljivo najvećem broju slučajeva, upalu bubrega izazivabakterija koja dolazi spolja i putuje kroz urinarni sistem kroz uretrudo bešike, i na kraju iz bešike do bubrega. U tom slučaju je poznatakao rastuća infekcija. Ovo može objasniti zašto žene, čija uretra jekraća i bliže analnom otvoru, potencijalno izvoru bakterija, imajučetiru puta više zastupljenu infekciju bubrega nego muškarci.Postoji i verovanje od strane doktora da se, ponekad, u mnogo ređembroju slučajeva, bakterijska infekcija koja izaziva pijelonefritis možerazviti i u drugom delu tela, a zatim putem krvi doći i do bubrega.Protok mokraće u suprotnom smeru, tj. unazad, je poznat kao refluksi može biti uzrokovan anatomskim defektom ili opstrukcijama. U prvomslučaju, umesto čvrstog kapka koji razdvaja bešiku i ureter, postojiširoki otvor. Za vreme mokrenja dolazi do kontrakcija bešike, pa urinumesto u jednom smeru, teče u oba smera, ka spolja – kroz uretru i kaunutra kroz uretere (mokraćne kanale koji spajaju bešiku sa bubrezima).Ovaj defekt nije lako ispraviti, a oni koji ga imaju, su izloženičestim infekcijama.Opstrukcije koje uzrokuje refluks kod žena, su obično u formi suženja, ili ožiljka na tkivu, nastale od infekcije ili upale uretre.Kod mladih ljudi, ovakva suženja se javljaju ređe i obično su posledicapolno prenosivih infekcija. Kod starijih ljudi, prostata je čestoodgovorna za prepreke koje ometaju pravilan tok urina.
Refluks može biti uzrokovan stavljanjem katetera ili instrumenata, kaošto su cistoskopi zarad dijagnoze ili lečenja. Stavljanje bilo kogstranog tela u oblast gde postoji opstrukcija, nosi mnogo rizika odinfekcije koja će biti još teža za lečenje.Simptomi upale bubrega
Bez obzira na uzrok, simptomi akutnog bakterijskog pijelonefritisasu obično isti. Prvi simptomi su obično drhtaji, prožimanje drhtavicekroz celo telo, uz pratnju visoke temperature i bola zglobovima imišićima, uključujući i bol u bokovima. Moguće je da simptomi uopšte neskrenu pažnju na bubrege.Nastala situacija može biti posebno zbunjujuća za decu, kada visokatemperatura može iznenada doneti mentalnu blokadu ili promenu mentalnogstanja, ili kod starijih, gde visoka temperatura može rezultiratizbunjenošću, ili infekcija može biti maskirana bolovima.Mogu se javiti iritirajući simptomi: (bol koji peče tokom mokrenja, potreba za neodloložnim mokrenjem, ili učestalo mokrenje).Kod akutnih infekcija, simptomi se razvijaju ubrzano, prvo seprimećuje visoka temperatura, posle koje obično usledi promena bojemokraće, a zatim osetljivost u boku. Kako se upala bubrega razvija,javljaju se i bol, gubitak apetita, glavobolja i svi standardni znaciinfekcije se razvijaju. Ovakva vrsta bola u bubregu se razlikuje odgrčeva u stomaku, kao posledica kamena u bubregu, po tome što sukontinualni i ne javljaju se u talasima, ostaju u jednoj tački ipogoršavaju se ukoliko se odoba kreće.Pacijenti sa hroničnim pijelonefritisom mogu imati akutne infekcije,pri čemu ponekad nema simptoma, ili simptomi mogu biti tako blagi daprođu neprimećeni. Ovo sa sobom nosi rizik da zapaljenje moženapredovati polako i neprimećeno tokom mnogo godina, sve dok ne dođe dopropadanja koje uzrokuje prestanak rada bubrega. Zato, hipertenzija(visoki krvni pritisak) ili anemija ili simptomi koji su povezani sainsuficijencijom bubrega, mogu biti prvi indikatori nevolje. Nažalost,kad se to desi, možda je već došlo do nepovratne štete.Dijagnoza
Vaš fizijatar će uzeti medicinsku istoriju, uraditi fizički pregled,i preporučiti testove među kojima će verovatno biti analiza krvi ikultura krvi, analiza urina, urinokultura i verovatno ultrazvučnastudija bubrega.Lečenje bubrega
Terapija antibioticima koja će se prepisati zavisi od konkretnogmikroorganizma kojim je telo inficirano, koji se utvrđujeurinokulturom. U slučaju kada mikroorganizam ne može bitiidentifikovan, lečenje bubrega se obično sastoji od širokogspektra antibiotika. Simptomi mogu nestati posle nekoliko dana lečenjaantibioticima. Iako urin postaje sterilan u roku od 48 sati do 72 sataod početka terapije, takva terapija traje 21 dan.Pacijentima sa opasnim infekcijama ili faktorima komplikacije možebiti potrebna hospitalizacija, makar na počeku lečenja. Kod nekihpacijenata, može biti neophodna hirurška operacija da bi se uklonilesmetnje ili ispravile anatomske anomalije.Terapija koja sledi posle operacije, uključuje uziimanjeurinokulture tokom nekoliko nedelja posle završetka uzimanja lekova,kako bi se eliminisala mogućnost opstajanja infekcije.Pacijenti koji su u visokom riziku od vraćanja infekcije urinarnogtrakta i bubrega, kao što su oni koji duže koriste Folijev kateter,zahtevaju dugoročnu terapiju posle operacije.Šta pitati doktora u vezi upale bubrega?
- Šta je uzrok zapaljenja i infekcije?
- Postoji li anatomski defekt ili opstrukcija, prepreka?
- Može li taj defekt biti ispravljen?
- Da li se prepisuje upotreba antibiotika?
- Šta može biti urađeno da se minimizuje dalja infekcija?
- Da li je hirurška operacija jedna od mogućnosti?
- Postoji li rizik od eventualnog prestanka rada bubrega?
U nekim slučajevima, upala bubrega može biti sprečena pravovremenimprepoznavanjem i lečenjem manjih urinarnih infekcija koje, ako se neleče, mogu uznapredovati u ovo, mnogo opasnije stanje.
